Брчко се први пут споминје 1534. године као Капетанија у Грачаничком Кадилуку, Тузланској Нахији, Зворничком Вилајету. У то вријеме Брчко је било једина прелазница преко ријеке Саве, а која се обављала скелом. Трговци би из Дубровника и Херцеговине долазили на конјима и магарцима и прелазили Саву скелом. Од тог времена се врши превоз сплаварењем за потребе индустрије (балвани), а од 16. вијека почиње пловидба тзв. копитарењем са дереглијама (узводно би се вукло лијевом обалом Саве коњском и воловском запрегом а низводно би се пловило са сидрима). Обично би се поред балвана превозио и угаљ и бруснички камен (вађен у близини Босанског Брода).
Другом половином 17. вијека почиње пловидба парабродима и бродовима такозваним лопатарима. С обзиром да су то били парни бродови, а Брчко се налазило на пола пута Београд – Сисак, који је у залеђу имао руднике угља, ти би се бродови заустављали на данашњој локацији „Луке Брчко“, да би ручно колицима вршили утовар угља у бродове.
У периоду 1887-90 одржавана је прва путничка линија бродом на релацији Жупанија – Брчко – Рача – Зворник. Преко ријеке Саве саграђен је железнички мост и од 1894. године је успостављена железничка саобраћајна веза Винковци – Брчко.
Године 1946. саграђена је пруга Брчко – Бановићи чиме је лука, успоставила директну железничку везу са тузланским привредним базеном. Данашња лука је изграђена 1913. године, а дограђена је периоду од 1952 – 1962. године. 1953.године званично се почиње користит обала луке за саобраћај и оснива се Предузеће за речни саобраћај и оснива се Предузеће за речни саобраћај и пристаниште.
Дана 27.11.1961. године основане је предузеће под називом „ПРЕДУЗЕЋЕ ПРИСТАНИШТЕ И СКЛАДИШТЕ“. Године 1969. долази до интеграције Предузећа са ЈРБ-ом, тачније бившим погоном за багерованје (Београд). Лука као самостална организациона целина, под називом РО „Лука Брчко“ послује од 1973. године. Са циљем укључивања у интегрални саобраћајни систем БиХ, Лука се 1978. године интегрише у СОУР ЖТО Сарајево. До поновне реорганизације дошло је 1991. године од када организационо поново послује као самостално предузеће под називом АД „Лука Брчко“.
Током рата на просторима бивше СФР Југославије (1991-1995), и пет година после, због нерешеног међудржавног статуса ријеке Саве, пловидба је обустављена и нису вршене претоварне активности река-обала. Донацијом Италијанске Владе 2001. године обновљена је и поново стављена у функцију главна претоварна механизација – порталне дизалице, чиме су се поново стекли услови за активно учешће „Лука Брчко“ у транспортном систему БиХ.
Од 2004.године лука послује под називом Јавно предузеће „Лука Брчко“ Брчко дистрикт БиХ д.о.о. У септембру 2006. године лука је добила међународни статаус.
Као што море и приморска пловидба утичу на развој обалских насеља, исто тако би се могло рећи да су ријека Сава и ријечни саобраћај обележили развој Брчког кроз вијекове и да је развој луке и града био судбоносно везан и међусобно узрокован.